103747.fb2 Песме далеке Земље - читать онлайн бесплатно полную версию книги . Страница 18

Песме далеке Земље - читать онлайн бесплатно полную версию книги . Страница 18

13. РАДНИ ОДРЕД

„Председнику се то неће допасти”, рече градоначелница Волдрон злурадо. „Силно му је стало до тога да одете на Северно Острво.”

„Знам”, узврати заменик капетана Малина. „Жао нам је што ћемо га разочарати — био нам је од велике помоћи. Али Северно Острво је веома стеновито; једина погодна обална подручја већ су заузета. Постоји, међутим, један потпуно пуст залив, са благо падинастом обалом, не само девет километара од Тарне. Посреди је савршен положај.”

„Звучи одвећ добро да би било истинито. Зашто је напуштено, Бранте?”

„Био је то Пројекат Магров. Сва стабла су изумрла — и даље не знамо због чега — а нико није имао срца да раскрчи поприште догађаја. Сада изгледа грозно, а заудара још горе.”

„Дакле, посреди је већ терен који је задесила еколошка катастрофа — само изволите, капетане! После вас ствари могу бити само боље.”

„Уверавам вас да ће наше постројење бити веома лепо и да нимало неће угрозити средину. Разуме се, потпуно ћемо га демонтирати пре поласка. Осим ако ви не будете желели да га задржите.”

„Хвала вам — али сумњам да бисмо знали шта да урадимо са неколико стотина тона леда дневно. У међувремену, Тарна ће бити срећна да вам понуди сваку расположиву помоћ — у смештају, прехрани, превозу. Ако сам добро схватила, приличан број ваших људи долазиће на рад овде.”

„Биће нас око стотину и ми се захваљујемо на понуђеном гостопримству. Али бојим се да бисмо били ужасни гости; мораћемо, наиме, да одржавамо састанке са бродом у свако доба дана и ноћи. Због тога ћемо морати да останемо на окупу — а чим будемо подигли наше мало монтажно село, преселићемо се у њега са свом опремом. Жао ми је ако ово изгледа као незахвалност — али било које друго решење напросто би било непрактично.”

„Мислим да сте у праву.” Градоначелница уздахну. Управо је размишљала о томе како да заобиђе протокол и понуди оно што је могло да прође као гостинска соба спектакуларном првом официру Лоренсону уместо заменику капетана Малини. Проблем јој се чинио нерешеив; но, сада се, авај, више уопште није постављао.

Осетила се толико пораженом да је готово дошла у искушење да ступи у везу са Северним Острвом и позове овамо на одмор свог последњег званичног супруга. Али тај бедник би је вероватно опет одбио, а она напросто није могла да се суочи са тим.