Такав подсетник на Земљу представљао је несрећни назив за насеобину, те стога нико није хтео да прихвати одговорност. Но, ипак је звучало мало свечаније од „логор-база”, па је убрзо прихваћено.
Комплекс монтажних барака никао је невероватно брзо — дословце преко ноћи. Била је то прва демонстрација Земљана — односно, земаљских робота — на делу на Тарни и тај чин је на мештане оставио силан утисак. Мишљење је почео да мења чак и Брант, који је одувек сматрао да је од робота више неприлика него користи, сем када су у питању ризични или једнолични послови. Постојао је један елегантан, вишенаменски, покретни конструктор који је дејствовао тако брзо да је често било немогуће пратити му кретње. Ма куда да је ишао увек га је пратила множина малих Ласанаца који су му се дивили. Када би му се нашли на путу он би учтиво престао да ради дотадашњи посао, све док пред собом поново не би имао чист простор. Брант је закључио да му је потребан управо један такав помоћник; можда постоји неки начин на који би могао да убеди посетиоце…
Крајем недеље Тера Нова представљала је потпуно оперативан микрокосмос великог брода који се налазио на орбити изнад атмосфере. Ту се једноставно, али удобно могло сместити стотину чланова посаде, као и сви системи за одржавање живота који су им били потребни — а уз то и библиотека, вежбаоница, базен на пливање и биоскопска дворана. Ласанцима су се допале све ове погодности и они су одмах похитали да их што боље искористе. Као исход тога, популација Тере Нове често је двоструко премашала номиналних стотину житеља.
Већина гостију — било позваних или не — упирала се да помогне и била је одлучна да боравак гостију учини што је могуће пријатнијим. Та предусретљивост, иако веома пријатна и цењена, била је, међутим, узрок честих неприлика. Ласанци су били неутаживо радознали, а појам приватности био им је готово непознат. Натпис „Молимо, не ометајте” често је сматран за лични изазов, што је за последицу имало занимљиве компликације…
„Сви сте ви виши официри и веома интелигентне одрасле особе”, рекао је капетан Беј на последњем састанку са својим помоћницима на броду. „Све вам ово уопште и не треба говорити. Покушајте да се… овај… много не зближујете све док не будемо тачно установили како Ласанци гледају на те ствари. Делују веома безбрижно, али то би могло да буде и варљиво. Шта ви мислите, докторе Калдор?”
„Не могу да тврдим, капетане, да сам после сасвим кратког раздобља проучавања постао ауторитет за ласанске море. Постоје, међутим, неке занимљиве историјске паралеле… Тако, на пример, када су стари једрењаци са Земље коначно стизали у луку после дугих морских путовања — верујем да су многи имали прилике да виде онај класичан видео-антиквитет, Побуну на броду Баунти.”
„Надам се, докторе Калдрон, да не поредите мене са капетаном Куком — односно, Блајем.”
„То не би била увреда; стварни Блај био је сјајан морепловац, који је сасвим непољтено оцрњен. Све љто нам је у овој фази потребно јесте здрав разум, добро владање — и, као љто сте и сами рекли, обазривост.”
Лорен се запита да ли је то Калдор погледао у његовом правцу када је изрекао ову опаску. Ствар зацело још није постала тако очигледна…
Уосталом, његове званичне дужности доводиле су га у везу са Брантом Фалконером по десетак пута дневно. Није било начина да избегне сусрете са Мирисом — чак и да је то желео.
Још никада нису били насамо и једва да су измењали неколико куртоазних фраза. Али, већ није било потребе да се каже ма шта више.