Само је једна трагедија помрачила осамнаест година живота Кумара Леонидаса; заувек ће остати десетак центиметара нижи него што му је то срце желело. Није било нимало изненађујуће што му је надимак гласио „Мали Лав” — премда су се само ретки усуђивали да га њиме ослове.
Да би надокнадио овај недостатак висине он се силно трудио у погледу ширине и дубине. Колико му је само пута Мириса казала, тобоже разгневљено: „Кумаре, да си провео онолико времена на развијању мозга колико си провео на развијању тела, био би највећи геније на Таласи.” Оно што му, међутим, никада није рекла — па је то чак једва и самој себи признавала — било је да је призор његових редовних јутарњих вежбања често будио у њеним прсима крајње несестринска осећања, као и извесну љубомору према свим другим посматрачима који су се окупљали да би га задивљено посматрали. Повремено се чак догађало да Кумаровим представама присуствује највећи број његових вршњака. Иако су завидљиве гласине о томе да је он водио љубав са свим девојкама, као и са половином младића из Тарне представљале неспутану хиперболу, у њима се ипак крило прилично истине.
Додуше, иако је Кумара и његову сестру раздвајао интелектуални понор, он нипошто није био мишићави малоумник. Ако би га нешто одиста заинтересовало, он се не би смирио док тиме не би овладао, ма колико на то отишло времена. Био је изврстан морепловац и преко две године провео је, уз повремену Брантову помоћ, у грађењу изврсног кајака дугачког четири метра. Труп је био готов, али још није био почео да ради на горњем делу.
Једнога дана, заклињао се, сигурно ће га поринути и тада ће сви престати да се смеју. У међувремену, израз „Кумаров кајак” увелико се већ у Тарни користио за означавање неког незавршеног посла — којих је, заправо, било поприлично.
Поред ове опште ласанске склоности ка одуговлачењу, Кумарови главни недостаци били су његова пустоловна природа и повремено прављење ризичних шала на туђ рачун. Постојало је распрострањено мишљење да ће га то једнога дана увалити у озбиљне неприлике.
Но, било је немогуће наљутити се чак и због његових најдрскијих несташлука, будући да у њима није било ничег злобног. Био је потпуно отворен, чак провидан; било је напросто незамисливо да изговори неку лаж. Због тога су му се многе ствари могле опростити, баш као што је углавном и био случај.
Долазак посетилаца представљао је, разуме се, најузбудљивији догађај у његовом животу. Очарали су га њихови инструменти, аудио, видео и сензорски снимци које су донели, приче које су причали — речју, све што је стајало у вези са њима. А како је он виђао Лорена знатно чешће него други, није било изненађујуће што се Кумар везао управо за њега.
Но, овакав развој ствари није се много допадао Лорену. Ако је постојало нешто још непријатније од неприкладног партнера, онда је то био онај традиционални гњаватор у лику нераздвојног млађег брата.