Мириса се осећала изузетно лоше, али све је то, разуме се, било због пилуле. Али бар је могла да се утеши сазнањем да се ово могло догодити још једном — када (и ако!) јој буде допуштено да има друго дете.
Било је невероватно помислити да су дословце сва поколења жена које су икада постојале била принуђена да трпе ове месечне неугодности током пола свог животног века. Да ли је посреди пука случајност, питала се она, што се циклус плодности приближно поклапао са циклусом Земљиног јединог џиновског Месеца? Каквог ли пеха да се исто догодило и на Таласи, са њена два блиска сателита! Можда је у подједнакој мери била срећна околност што су њихове плиме и осеке биле једва приметне; помисао на нескладно прожимање петодневног и седмодневног циклуса била је тако комично грозна да је напросто морала да се осмехне и од тога се одмах осетила знатно боље.
Биле су јој потребне недеље да донесе одлуку, али о томе још није обавестила Лорена — а још мање Бранта, који је имао пуне руке посла оправљајући Калипсо на Северном Острву. Да ли би учинила то да је он није оставио — да упркос свој сили пређашњег разметања и хвалисања није устукнуо без борбе?
Не — била је то непоштена, примитивна, чак прељудска реакција. Но, овакви инстинкти тешко су одумирали; Лорен јој је казао, уз извињавање, да су се он и Брант кочоперно хватали укоштац у његовим сновима.
Није могла да криви Бранта; напротив, требало би да буде поносна на њега. Оно што га је упутило на север, где ће остати све док не скују своју судбину, било је не кукавичлук већ увиђавност.
Одлуку није донела напречац; сада јој је било јасно да је она зацело недељама лебдела негде испод прага њене свести. Лоренова привремена смрт подсетила ју је — као да јој је то подсећање уопште било потребно! — да се ускоро морају заувек растати. Она је знала шта се мора учинити пре но што се он поново отисне ка звездама. Сваки њен инстинкт говорио јој је да у праву.
А шта ће Брант рећи? Како ће реаговати? То је био само један у низу проблема са којима ће морати да се суочи.
Волим те, Бранте, прошапута она. Желим да се вратиш, моје друго дете биће и твоје.
Али, не и прво.