Баш је чудновато, помисли Овен Флечер, што имам исто презиме као и један од најзнаменитијих побуњеника свих времена! Да ли сам можда његов потомак? Да видимо — има више од две хиљаде година од како су се искрцали на острво Питкерн… а то одговара збиру од, рецимо, стотину поколења, што олакшава рачунање…
Флечер се простодушно поносио својом способношћу рачунања напамет, која је, иако елементарна, изненађивала велику већину људи, остављајући на њих силан утисак; столећима је већ Човек притискао дугмад кад год би се суочио са проблемом збрајања два и два. Околност да је упамтио неколико логаритама и математичких константи веома му је помагала да своју представу учини још тајанственијом онима који нису знали како он то обавља целу ствар. Разуме се, бирао је само оне примере у којима се добро сналазио, а и веома ретко се догађало да се неко упушта у проверавање исхода…
Стотину поколења уназад — значи, два на сто предака. Логаритам од два износи нула зарез три нула један нула — дакле, тридесет зарез један… Олимпусе! — милион милион милион милион милиона људи! Нешто није у реду: ни приближно толики број људи није живео на Земљи од освита времена — разуме се, ово почива на претпоставци да никада није дошло до преклапања — али стабло људске породице мора да је безнадежно преплетено — у сваком случају, после стотину поколења свако мора да је са сваким у неком сродству — никада то нећу моћи да докажем, али Флечер Кришчн мора да ми је предак — и то вишеструки.
Све је то веома занимљиво, помисли он; искључио је диспељ и древни архивски подаци нестадоше са екрана. Али ја нисам побуњеник. Ја сам… овај… петиционар, са савршено разложним захтевом. Карл, Ранџит, Боб — сви се слажу… Вернер је неодлучан, али нас неће одати. Како бих само волео да попричам са осталим Сабрама и да их упознам са предивним светом који смо пронашли док су они спавали.
У међувремену, морам да одговорим капетану…
За капетана Беја било је веома непријатно да и даље нормално води брод, не знајући при том ко му се — нити колико — од официра и обичних чланова посаде обраћа анонимним порукама преко бродске мреже. Није било начина да се уђе у траг ономе ко је слао ове нерегистроване поруке: такав начин комуницирања уведен је пре свега због поверљивости — давно умрли генији који су пројектовали Магелана рачунали су да би се тиме обезбедио стабилишући социјални механизам. Он је обазриво заподео разговор о постављању локатора са главним комуникационим инжењером, али та помисао толико је запањила заповедника Роклина да је глатко одбио целу ствар.
И тако, није му преостало ништа друго до да непрекидно мотри лица око себе, уочавајући изразе, обраћајући пажњу на модулацију гласа — и настојећи да се при том понаша као да се ништа није догодило. Можда је он претеривао, односно, можда се ништа важно и није догодило. Али бојао се да је семе засађено и да ће почети да клија и клија са сваким даном који брод буде провео на орбити око Таласе.
Његов први одговор, сачињен после консултација са Малином и Калдором, био је сасвим неутралан:
Упутио: КАПЕТАН
Упућено: АНОНИМУ
Одговарајући на вашу нерегистровану поруку извештавам вас да немам ништа против да размотримо ваш предлог било преко бродске мреже, или формално у Бродском Већу.
У ствари, и те како је имао против; провео је готово половину свог одраслог живота припремајући се за огромну одговорност превоза милион људских бића кроз свемир, на удаљености од сто двадесет пет светлосних година. То је била његова мисија; да му је реч „свето” било шта значила, он би је овде применио. Ништа га друго није могло одвратити од тог циља осим неко катастрофално оштећење брода или невероватно откриће да ће и сунце Сегана Два постати нова.
У међувремену, постојао је један очигледан смер делања. Можда му је посада — баш као и Блајово људство! — постала малодушна, или бар опуштена. Оправка ледаре после мање штете коју јој је нанео цунами потрајала је двоструко дуже него што се очекивало, што је постало типично. Цео ритам брода полако се успоравао; да, куцнуо је час да поново мало пуцне бичем.
„Џоан”, обрати се он својој секретарици тридесет хиљада километара ниже. „Дај ми последњи извештај о склапању штитника. И реци заменику Малини да желим да поразговарам са њим о плану подизања леда.”
Он није знао да ли могу да подижу више од једне пахуљице дневно. Али могли би да покушају.