Магелан је сада добио новог члана посаде; прерано пробуђен из хибернације, он се још привикавао на стварност ситуације — баш као и доктор Калдор годину дана раније. Ништа сем потпуно ванредних околности није оправдавало овај чин. Али према подацима у компјутеру само је др Маркус Штајнер, некадашњи научни управник Земаљског истражног бироа, располагао знањем и умећем који су, на жалост, сада били потребни.
На Земљи су га пријатељи често питали зашто се определио за звање професора криминологије. А он је увек давао исти одговор: „Једина алтернатива била је да постанем криминалац.”
Штајнеру је било потребно скоро недељу дана да преправи стандардну енцефалографску опрему из бродске клинике и да провери компјутерске програме. У међувремену, четворо Сабри остало је у својим кабинама у кућном притвору, тврдоглаво одбијајући да признају кривицу.
Овен Флечер није изгледао нимало срећно када је видео које су све припреме предузете за њега; било је премного сличности са електричним столицама и направама за мучење из крваве историје Земље. Но, др Штајнер га је убрзо примирио тобожњом присношћу вештог иследника.
„Нема разлога за узнемиреност, Овене. Обећавам ти да ништа нећеш осетити. Чак нећеш бити ни свестан одговора које ми дајеш — али не постоји начин на који би могао да прикријеш истину. Будући да си интелигентан човек, рећи ћу ти тачно шта намеравам да урадим. Може звучати изненађујуће, али то ми помаже да боље обавим свој посао; желео ти то или не, твој подсвесни ум ће ми веровати — и сарађиваће са мном.”
Бесмислице, помисли поручник Флечер; не мисли, ваљда, да ме тако лако може обманути! Али ништа није узвратио, већ је сео у столицу, а помоћници су му лабаво причврстили кожне појасеве око подлактице и паса. Није покушао да пружи никакав отпор; двојица његових накрупнијих бивших колега стајали су нелагодно у позадини, брижљиво настојећи да их он не примети.
„Ако желиш нешто да попијеш или да одеш у тоалет, слободно то реци. Прва фаза трајаће тачно један сат; можда ће нам касније бити потребне још неке, краће. Желимо да се опустиш и да се осећаш пријатно.”
Под датим околностима ово је била веома оптимистичка опаска, али изгледа да ником није било до смеха.
„Жао ми је што смо морали да ти обријемо главу, али електродама не прија коса. А мораћемо и да ти вежемо очи како не бисмо регистровали збуњујуће визуелне надражаје… Сада ћеш почети да се осећаш поспано, али остаћеш потпуно свестан… Поставићемо ти низ питања на која постоје само три могућа одговора: да, не или не знам. Али нећеш морати да одговараш; твој мозак ће учинити то уместо тебе, а компјутеров тринарни логички систем већ ће се разабрати у ономе што он буде говорио.
„Не постоји апсолутно никакав начин на који нас можеш лагати; сасвим слободно покушај! Веруј ми, ову машину изумели су неки од најизврснијих умова Земље — али ни сами никада нису успели да је обману. Ако добије двосмислене одговоре, компјутер ће једноставно преформулисати питања. Јеси ли спреман? Врло добро… Рекордер укључен, молим… Проверите јачину на каналу 5… Почните програм.”
ЗОВЕТЕ СЕ ОВЕН ФЛЕЧЕР… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…
ЗОВЕТЕ СЕ ЏОН СМИТ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…
РОДЈЕНИ СТЕ У ЛОУЕЛ СИТИЈУ, НА МАРСУ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…
ЗОВЕТЕ СЕ ЏОН СМИТ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…
РОДЈЕНИ СТЕ У ОКЛЕНДУ, НА НОВОМ ЗЕЛАНДУ… ОДГОВОРИТЕ: ДА ИЛИ НЕ…
ЗОВЕТЕ СЕ ОВЕН ФЛЕЧЕР…
РОДЈЕНИ СТЕ 3. МАРТА 3585…
РОДЈЕНИ СТЕ 31. ДЕЦЕМБРА 3585…
Питања су се низала у тако кратким размацима, да чак и да се није налазио под благим дејством седатива Флечер напросто не би био у стању да даје нетачне одговоре. Но, чак и да је то могао, било би свеједно; за само неколико минута компјутер је утврдио схему његових аутоматских реакција на сва питања на које је одговор већ био познат.
С времена на време калибрација је поново проверавана (ЗОВЕТЕ СЕ ОВЕН ФЛЕЧЕР… РОДЈЕНИ СТЕ У КЕЈПТАУНУ, У ЗУЛУЛЕНДУ…), а повремено су и понављана питања да би се потврдили већ дати одговори. Цео процес постао је потпуно аутоматски, пошто је једном установљен психолошки склоп одговора ДА-НЕ.
Примитивни „детектор лажи” покушао је да чини то исто уз приличан успех — али је ретко био потпуно поуздан. Било је потребно само две стотине година да се ова технологија усаврши и да се тиме доведе до револуције у правној пракси, како криминалној тако и цивилној, у тој мери да је тек ретко које суђење трајало више од неколико часова.
Овде није толико било у питању саслушавање колико компјутеризована — и савршено поуздана од обмањивања — верзија древне игре Двадесет питања. У начелу, било која информација могла се лако одгонетнути низом ДА-НЕ одговора, а било је изненађујуће колико је ретко требало поставити свих двадесет питања када је вешт човек сарађивао са вештом машином.
Када се прилично ошамућен Овен Флечер тетураво придигао из столице, тачно један сат касније, уопште није имао представу о томе шта су га питали нити како је одговарао. Био је, међутим, прилично уверен да није ништа одао.
Стога се помало изненадио када му је др Штајнер рекао ведрим гласом: „То је све, Овене. Нећемо морати више да радимо са тобом.”
Професор се поносио чињеницом да никада никога није озледио, али добар иследник морао је да буде у извесној мери садиста — макар и само у психолошком погледу. Осим тога, то је доприносило његовом угледу инспектора коме су сви пропевали, што је већ чинило добијеном пола битке.
Сачекао је да Флечер поврати равнотежу, а затим су га отпратили до ћелије у којој је био затворен.
„Ох, узглед буди речено, Овене”, рече му он на одласку, „онај трик са ледом никада не би упалио.”
У ствари, сасвим је могао да упали; али то је сада било свеједно. Израз лица поручника Флечера пружио је др Штајнеру сву награду која му је била потребна због успешне примене његових завидних умећа.
Сада се могао вратити у хибернакулум до Сегана Два. Али најпре ће се опустити и мало уживати; искористиће што боље буде умео ову неочекивану паузу.
Сутра ће мало разгледати Таласу и можда уживати у пливању на некој од њених предивних плажа. Но, претходно ће уживати у друштву једног свог старог и вољеног пријатеља.
Књига коју је побожно извадио из свог вакуумског спремишта не само што је била прво издање, већ сада и једини примерак. Он је насумце отвори; уосталом, знао је напамет практично сваку страницу.
Почео је да чита и педесет светлосних година након пропасти Земље магла још једном поче да се ваља улицом Бејкер.
„Упоредна провера потврдила је да је у целу ствар било умешано само четворо Сабри”, рече капетан Беј. „Можемо бити захвални што нема потребе за даљим испитивањем.”
„И даље не разумем како су се надали да ће им та ствар успети”, рече несрећним гласом заменик капетана Малина.
„Не верујем да би им успела, али срећна је околност што то никада нису пробали. У сваком случају, још нису били донели одлуку.
„План A претпостављао је оштећење штитника. Као што знате, Флечер је био члан посаде за конструисање и радио је на репрограмирању последње фазе подизања блокова. Ако би се допустило да неки блок удари у читав склоп брзином од само неколико метара у секунди… схватате на шта мислим?
„Ствар се могла средити тако да изгледа као незгода, али постојао је ризик да ће потоња истрага убрзо показати да то нипошто није био случај. А чак и да је дошло до оштећења штитника, то се могло оправити. Флечер се надао да ће у међувремену заврбовати нове побуњенике. Није искључено да је то било основано; још једна година на Таласи…
„План B налагао је саботажу система за одржање живота, тако да би било потребно евакуисати брод. И овде важе исте примедбе.
„План C био је најопаснији зато што би значио окончање мисије. Срећом, нико од Сабри није радио у погонском одељењу; било би им веома тешко да стигну до погона…”
Сви су изгледали запањени — премда нико толико као заповедник Роклин.
„Уопште не би било тешко, сер, само да су били довољно одлучни. Но, главни проблем би их чекао када би требало предузети нешто да се погон искључи — и то за стално — а да се при том не оштети сам брод. Веома сумњам да би располагали неопходним техничким знањем за тако нешто.”
„Радили су на томе”, одврати смркнуто капетан. „Бојим се да ћемо морати да поново уведемо безбедоносне мере. Сутра ће о томе бити одржан састанак са свим вишим официрима — овде, у подне.”
А онда санитетски заповедник Њутн изиђе са питањем које су сви оклевали да поставе.
„Да ли ће ићи на војни суд, капетане?”
„То није неопходно; кривица је установљена. Према Бродским прописима, једини проблем је казна.”
Сви стадоше да чекају.
„Хвала вам, даме и господо”, закључи капетан, а његови официри изиђоше у тишини.
Оставши сам у својим одајама осети се расрђеним и изневереним. Али бар је цела ствар сада била готова; Магелан је прошао кроз оују коју је подигла људска рука.
Остала тројица Сабри били су — можда — безопасни; али шта са Овеном Флечером?
Мисли му скренуше ка погубној играчки коју је држао у сефу. Био је капетан: било би лако наместити ствар тако да изгледа као несрећни случај…
Он одагна те мисли од себе; никада то не би могао да учини, разуме се. У сваком случају, већ је донео одлуку и био је сигуран да ће се са њом сви сагласити.
Неко је једном рекао да за сваки проблем постоји решење које је једноставно, привлачно — и погрешно. Али ово решење, био је уверен у то, било је једносавно, привлачно — и потпуно исправно.
Сабре су желеле да остану на Таласи; нека им буде. Није сумњао у то да ће постати ваљани житељи — можда управо онај агресиван, жесток тип који је овом друштву био потребан.
Баш чудно што се историја понављала; попут Магелана, он је такође искрцао са брода неке своје људе.
Али да ли их је тиме казнио или наградио — то неће дознати још три стотине година.