Подизање последње пахуљице требало је да буде радостан догађај; тај чин је, међутим, сада пратило само мрачно задовољство. Тридесет хиљада километара изнад Таласе последњи ледени хексагон стављен је на своје место и штитник је био завршен.
Први пут за скоро две године квантни погон поново је стављен у дејство, премда на најнижи ново. Магелан се одвоји са своје стационарне орбите и стаде да убрзава како би ставио на пробу равнотежу и целовитост вештачког леденог брега. Није било никаквих проблема; посао је ваљано обављен. Било је то велико олакшање за капетана Беја, који никако није могао да сметне с ума да је Овен Флечер (који се сада налазио под сразмерно строгим надзором на Северном Острву) био један од главних неимара штитника. А и питао се шта су Флечер и остала шесторица Сабри мислили док су посматрали светковину посвећења.
Почела је видео ретроспективом која је приказивала изградњу ледаре и подизање прве пахуљице. Потом је уследио очаравајући, убрзани свемирски балет, чији су актери били велики ледени блокови, који су после низа маневара долазили на своје место и тако постојано повећавали штитник. Почело је нормалном брзином, да би се потом хитро убрзавало, све док нису додати и последњи блокови стопом од по један сваких неколико секунди. Водећи композитор Таласе написао је живу музичку пратњу која је почела спором паваном, а окончала се темпераментном полком — да би се на самом крају вратила на нормалну брзину када је завршни ледени блок углављен на одговарајуће место.
Затим се призор променио; укључена је камера која се тог часа налазила на километар испред Магелана који је орбитирао у сенци планете. Велики заклон од сунца који је штитио лед преко дана сада је склоњен у страну, тако да се коначно цео штитник могао видети по први пут.
Огромни зеленкастоплави диск хладно је блистао у сноповима рефлектора; ускоро ће постати знатно хладнији када се обре у галактичкој ноћи где се темепература пела само неколико степени изнад апсолутне нуле. Ту ће га грејати само залеђена светлост звезда, отицање зрачења са брода — и повремене, ретке ерупције енергије ослобођене при ударима прашине.
Камера стаде лагано да клизи преко вештачког леденог брега, уз пратњу непогрешивог гласа Мозеса Калдора.
„Житељи Таласе, захваљујемо вам на вашем дару. Заклоњени овим штитником леда, надамо се да ћемо безбедно стићи до света који чека на нас, седамдесет пет светлосних година далеко одавде и кроз три стотине година.
Ако све буде у реду, и даље ћемо носити бар двадесет хиљада тона леда када будемо приспели до Сегана Два. Пустићемо га да падне на планету, а топлота приликом проласка кроз атмосферу претвориће га у прву кишу коју је упознао тај хладни свет. Накратко, пре но што се поново смрзне, та вода биће претходница још нерођених океана.
Једнога дана наши потомци знаће за мора слична вашима, премда не тако пострана и дубока. Воде наша два света ће се измешати, подаривши живот нашем новом дому. И тада ћемо вас се сетити са љубављу и захвалношћу.”