„Прелепо је”, рече Мириса задивљено. „Сад ми је јасно зашто је злато било толико цењено на Земљи.”
„Злато је ту најмање важно”, одврати Калдор, извадивши блиставо звоно из кутије опточене сомотом. „Можеш ли да погодиш шта је посреди?”
„Очигледно је у питању неко уметничко дело. Мора да има неко посебно значење за тебе, чим си га понео са собом на путовање од педесет светлосних година.”
„У праву си, разуме се. То је веран модел једног великог храма високог преко стотину метара. Првобитно је било седам оваквих кутијица, све истог облика, које су се смештале једна у другу; ова је најунутрашњија и у њој се налази сама реликвија. Дали су ми је неки драги и стари пријатељи моје последње ноћи на Земљи. „Ништа не траје вечно”, подсетили су ме. „Али ово смо чували преко четири хиљаде година. Понеси га са собом ка звездама, уз наш благослов.
Иако нисам припадао њиховој вери, како сам могао да одбијем тако непроцењив дар? А сада ћу га оставити овде, на месту где су људи први пут крочили на ову планету — као још један поклон Земље — можда последњи.”
„Не говори тако”, рече Мириса. „Оставили сте толико дарова — никада нећемо моћи ни да им установимо број.”
Калдор се сетно осмехну; за тренутак ништа не узврати, док му је поглед блудио познатим призором који се пружао са прозора библиотеке. Био је срећан овде док је проучавао историју Таласе, дознајући мноштво ствари које би могле бити од непроцењиве вредности када на Сегану Два буде основана нова колонија.
Збогом, стари Матични Броде, помисли он. Ваљано си обавио свој посао. Нама предстоји још дуг пут; нека би нас Магелан служио тако верно као што си ти служио људе које смо толико заволели.
„Уверен сам да би се моји пријатељи сагласили — извршио сам своју дужност. Реликвија ће бити безбеднија овде, у Музеју Земље, него на нашем броду. Уосталом, увек постоји могућност да уопште не стигнемо до Сегана Два.”
„Свакако да ћете стићи. Ниси ми казао шта се налази у седмој кутијици.”
„То је све што је остало од једног од највећих људи који су икада живели; он је основао једину веру која никада није огрезла у крв. Сигуран сам да би га веома забављало да је дознао да ће, четрдесет столећа после његове смрти, један његов зуб бити понет ка звездама.”