Takav podsetnik na Zemlju predstavljao je nesrećni naziv za naseobinu, te stoga niko nije hteo da prihvati odgovornost. No, ipak je zvučalo malo svečanije od „logor-baza”, pa je ubrzo prihvaćeno.
Kompleks montažnih baraka nikao je neverovatno brzo — doslovce preko noći. Bila je to prva demonstracija Zemljana — odnosno, zemaljskih robota — na delu na Tarni i taj čin je na meštane ostavio silan utisak. Mišljenje je počeo da menja čak i Brant, koji je oduvek smatrao da je od robota više neprilika nego koristi, sem kada su u pitanju rizični ili jednolični poslovi. Postojao je jedan elegantan, višenamenski, pokretni konstruktor koji je dejstvovao tako brzo da je često bilo nemoguće pratiti mu kretnje. Ma kuda da je išao uvek ga je pratila množina malih Lasanaca koji su mu se divili. Kada bi mu se našli na putu on bi učtivo prestao da radi dotadašnji posao, sve dok pred sobom ponovo ne bi imao čist prostor. Brant je zaključio da mu je potreban upravo jedan takav pomoćnik; možda postoji neki način na koji bi mogao da ubedi posetioce…
Krajem nedelje Tera Nova predstavljala je potpuno operativan mikrokosmos velikog broda koji se nalazio na orbiti iznad atmosfere. Tu se jednostavno, ali udobno moglo smestiti stotinu članova posade, kao i svi sistemi za održavanje života koji su im bili potrebni — a uz to i biblioteka, vežbaonica, bazen na plivanje i bioskopska dvorana. Lasancima su se dopale sve ove pogodnosti i oni su odmah pohitali da ih što bolje iskoriste. Kao ishod toga, populacija Tere Nove često je dvostruko premašala nominalnih stotinu žitelja.
Većina gostiju — bilo pozvanih ili ne — upirala se da pomogne i bila je odlučna da boravak gostiju učini što je moguće prijatnijim. Ta predusretljivost, iako veoma prijatna i cenjena, bila je, međutim, uzrok čestih neprilika. Lasanci su bili neutaživo radoznali, a pojam privatnosti bio im je gotovo nepoznat. Natpis „Molimo, ne ometajte” često je smatran za lični izazov, što je za posledicu imalo zanimljive komplikacije…
„Svi ste vi viši oficiri i veoma inteligentne odrasle osobe”, rekao je kapetan Bej na poslednjem sastanku sa svojim pomoćnicima na brodu. „Sve vam ovo uopšte i ne treba govoriti. Pokušajte da se… ovaj… mnogo ne zbližujete sve dok ne budemo tačno ustanovili kako Lasanci gledaju na te stvari. Deluju veoma bezbrižno, ali to bi moglo da bude i varljivo. Šta vi mislite, doktore Kaldor?”
„Ne mogu da tvrdim, kapetane, da sam posle sasvim kratkog razdoblja proučavanja postao autoritet za lasanske more. Postoje, međutim, neke zanimljive istorijske paralele… Tako, na primer, kada su stari jedrenjaci sa Zemlje konačno stizali u luku posle dugih morskih putovanja — verujem da su mnogi imali prilike da vide onaj klasičan video-antikvitet, Pobunu na brodu Baunti.”
„Nadam se, doktore Kaldron, da ne poredite mene sa kapetanom Kukom — odnosno, Blajem.”
„To ne bi bila uvreda; stvarni Blaj bio je sjajan moreplovac, koji je sasvim nepošteno ocrnjen. Sve što nam je u ovoj fazi potrebno jeste zdrav razum, dobro vladanje — i, kao što ste i sami rekli, obazrivost.”
Loren se zapita da li je to Kaldor pogledao u njegovom pravcu kada je izrekao ovu opasku. Stvar zacelo još nije postala tako očigledna…
Uostalom, njegove zvanične dužnosti dovodile su ga u vezu sa Brantom Falkonerom po desetak puta dnevno. Nije bilo načina da izbegne susrete sa Mirisom — čak i da je to želeo.
Još nikada nisu bili nasamo i jedva da su izmenjali nekoliko kurtoaznih fraza. Ali, već nije bilo potrebe da se kaže ma šta više.