Baš je čudnovato, pomisli Oven Flečer, što imam isto prezime kao i jedan od najznamenitijih pobunjenika svih vremena! Da li sam možda njegov potomak? Da vidimo — ima više od dve hiljade godina od kako su se iskrcali na ostrvo Pitkern… a to odgovara zbiru od, recimo, stotinu pokolenja, što olakšava računanje…
Flečer se prostodušno ponosio svojom sposobnošću računanja napamet, koja je, iako elementarna, iznenađivala veliku većinu ljudi, ostavljajući na njih silan utisak; stolećima je već Čovek pritiskao dugmad kad god bi se suočio sa problemom zbrajanja dva i dva. Okolnost da je upamtio nekoliko logaritama i matematičkih konstanti veoma mu je pomagala da svoju predstavu učini još tajanstvenijom onima koji nisu znali kako on to obavlja celu stvar. Razume se, birao je samo one primere u kojima se dobro snalazio, a i veoma retko se događalo da se neko upušta u proveravanje ishoda…
Stotinu pokolenja unazad — znači, dva na sto predaka. Logaritam od dva iznosi nula zarez tri nula jedan nula — dakle, trideset zarez jedan… Olimpuse! — milion milion milion milion miliona ljudi! Nešto nije u redu: ni približno toliki broj ljudi nije živeo na Zemlji od osvita vremena — razume se, ovo počiva na pretpostavci da nikada nije došlo do preklapanja — ali stablo ljudske porodice mora da je beznadežno prepleteno — u svakom slučaju, posle stotinu pokolenja svako mora da je sa svakim u nekom srodstvu — nikada to neću moći da dokažem, ali Flečer Kriščn mora da mi je predak — i to višestruki.
Sve je to veoma zanimljivo, pomisli on; isključio je dispelj i drevni arhivski podaci nestadoše sa ekrana. Ali ja nisam pobunjenik. Ja sam… ovaj… peticionar, sa savršeno razložnim zahtevom. Karl, Randžit, Bob — svi se slažu… Verner je neodlučan, ali nas neće odati. Kako bih samo voleo da popričam sa ostalim Sabrama i da ih upoznam sa predivnim svetom koji smo pronašli dok su oni spavali.
U međuvremenu, moram da odgovorim kapetanu…
Za kapetana Beja bilo je veoma neprijatno da i dalje normalno vodi brod, ne znajući pri tom ko mu se — niti koliko — od oficira i običnih članova posade obraća anonimnim porukama preko brodske mreže. Nije bilo načina da se uđe u trag onome ko je slao ove neregistrovane poruke: takav način komuniciranja uveden je pre svega zbog poverljivosti — davno umrli geniji koji su projektovali Magelana računali su da bi se time obezbedio stabilišući socijalni mehanizam. On je obazrivo zapodeo razgovor o postavljanju lokatora sa glavnim komunikacionim inženjerom, ali ta pomisao toliko je zapanjila zapovednika Roklina da je glatko odbio celu stvar.
I tako, nije mu preostalo ništa drugo do da neprekidno motri lica oko sebe, uočavajući izraze, obraćajući pažnju na modulaciju glasa — i nastojeći da se pri tom ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Možda je on preterivao, odnosno, možda se ništa važno i nije dogodilo. Ali bojao se da je seme zasađeno i da će početi da klija i klija sa svakim danom koji brod bude proveo na orbiti oko Talase.
Njegov prvi odgovor, sačinjen posle konsultacija sa Malinom i Kaldorom, bio je sasvim neutralan:
Uputio: KAPETAN
Upućeno: ANONIMU
Odgovarajući na vašu neregistrovanu poruku izveštavam vas da nemam ništa protiv da razmotrimo vaš predlog bilo preko brodske mreže, ili formalno u Brodskom Veću.
U stvari, i te kako je imao protiv; proveo je gotovo polovinu svog odraslog života pripremajući se za ogromnu odgovornost prevoza milion ljudskih bića kroz svemir, na udaljenosti od sto dvadeset pet svetlosnih godina. To je bila njegova misija; da mu je reč „sveto” bilo šta značila, on bi je ovde primenio. Ništa ga drugo nije moglo odvratiti od tog cilja osim neko katastrofalno oštećenje broda ili neverovatno otkriće da će i sunce Segana Dva postati nova.
U međuvremenu, postojao je jedan očigledan smer delanja. Možda mu je posada — baš kao i Blajovo ljudstvo! — postala malodušna, ili bar opuštena. Opravka ledare posle manje štete koju joj je naneo cunami potrajala je dvostruko duže nego što se očekivalo, što je postalo tipično. Ceo ritam broda polako se usporavao; da, kucnuo je čas da ponovo malo pucne bičem.
„Džoan”, obrati se on svojoj sekretarici trideset hiljada kilometara niže. „Daj mi poslednji izveštaj o sklapanju štitnika. I reci zameniku Malini da želim da porazgovaram sa njim o planu podizanja leda.”
On nije znao da li mogu da podižu više od jedne pahuljice dnevno. Ali mogli bi da pokušaju.