Sve je prošlo sasvim glatko, reče u sebi Oven Flečer. Razume se, bio je pomalo razočaran glasanjem, premda se pitao koliko je ono, zapravo, verno odražavalo mišljenja članova posade. Uostalom, i sam je naložio dvojici svojih urotaša da glasaju protiv predloga, kako ne bi bila otkrivena — još slabašna — snaga pokreta Novih Talasanaca.
Šta preduzeti dalje — to je, kao i obično, bio problem. On je bio inženjer, a ne političar — premda je i to sve više postajao — i nije mogao da vidi nijedan način na koji bi zavrbovao nove pristalice a da pri tom ne iziđe na otvoreno.
Preostale su, zapravo, samo dve mogućnosti. Prva — i lakša — bila je da pobegne sa broda, na što kraće vreme pre polaska, naprosto tako što se ne bi vratio sa Talase. Kapetan Bej bio bi odveć zauzet da se da u potragu za njim — čak i kad bi to želeo — a njegovi lasanski prijatelji skrivali bi ga dok Magelan ne otplovi.
Ali to bi bilo dvostruko dezerterstvo — od kojih bi jedno ostalo bez presedana u vrlo povezanoj zajednici Sabra. Napustio bi svoje hibernisane kolege — među kojima su bili njegov brat i sestra. Šta bi oni mislili o njemu, kroz tri stotine godina na negostoljubivom Seganu Dva, kada budu doznali da je on mogao otvoriti dveri Raja i za njih, ali da to ipak nije učinio?
A sada je vreme isticalo; one kompjuterske simulacije ubrzanog plana podizanja ledenih blokova mogle su da znače samo jedno. Iako o tome još nije razgovarao sa svojim prijateljima, nije video nijednu drugu mogućnost do delanje.
Ali i dalje se ustezao da čak i pomisli na tako nešto kao što je sabotaža.
Rouz Kilijan nikada nije čula za Dalilu i verovatno bi je užasnulo kada bi je uporedili sa njom. Ona je bila jednostavna, prilično prostodušna Severanka koja je — baš kao što je bio slučaj i sa tolikim mnoštvom mladih Lasanaca — živela pod silnim utiskom blistavih posetilaca sa Zemlje. Njena veza sa Karlom Boslijem nije bila samo njeno prvo stvarno duboko emocionalno iskustvo, već i njegovo.
Oboma im je teško padala i sama pomisao na rastanak. Rouz je plakala na Karlovom ramenu u pozni čas jedne noći, a on uskoro više nije mogao da podnese njenu tugu.
„Obećaj da nećeš nikome reći”, prošapta joj on, mrseći uvojke njene kose koja mu se rasula po prsima. „Imam dobre vesti za tebe. U pitanju je velika tajna — niko još ne zna za nju. Brod neće otići odavde. Svi ćemo ostati ovde na Talasi.”
Rouz je gotovo pala sa postelje od iznenađenja.
„Ti to ne kažeš samo da bi me utešio, je l” da?”
„Ne — istina je. Ali da nisi nikome rekla ni reči. Stvar mora da ostane u potpunoj tajnosti.”
„Svakako, dragi.”
Ali Rouzina najbliža prijateljica Merion takođe je lila suze zbog svog dragana sa Zemlje, tako da joj je tuga morala biti olakšana…
…a Merion je u poverenju saopštila dobru vest Paulini… koja nije mogla da izdrži a da je ne kaže Svetlani… koja ju je, takođe u strogom poverenju, saopštila Kristl.
A Kristl je, igrom slučaja, bila predsednikova kćer.