Podizanje poslednje pahuljice trebalo je da bude radostan događaj; taj čin je, međutim, sada pratilo samo mračno zadovoljstvo. Trideset hiljada kilometara iznad Talase poslednji ledeni heksagon stavljen je na svoje mesto i štitnik je bio završen.
Prvi put za skoro dve godine kvantni pogon ponovo je stavljen u dejstvo, premda na najniži novo. Magelan se odvoji sa svoje stacionarne orbite i stade da ubrzava kako bi stavio na probu ravnotežu i celovitost veštačkog ledenog brega. Nije bilo nikakvih problema; posao je valjano obavljen. Bilo je to veliko olakšanje za kapetana Beja, koji nikako nije mogao da smetne s uma da je Oven Flečer (koji se sada nalazio pod srazmerno strogim nadzorom na Severnom Ostrvu) bio jedan od glavnih neimara štitnika. A i pitao se šta su Flečer i ostala šestorica Sabri mislili dok su posmatrali svetkovinu posvećenja.
Počela je video retrospektivom koja je prikazivala izgradnju ledare i podizanje prve pahuljice. Potom je usledio očaravajući, ubrzani svemirski balet, čiji su akteri bili veliki ledeni blokovi, koji su posle niza manevara dolazili na svoje mesto i tako postojano povećavali štitnik. Počelo je normalnom brzinom, da bi se potom hitro ubrzavalo, sve dok nisu dodati i poslednji blokovi stopom od po jedan svakih nekoliko sekundi. Vodeći kompozitor Talase napisao je živu muzičku pratnju koja je počela sporom pavanom, a okončala se temperamentnom polkom — da bi se na samom kraju vratila na normalnu brzinu kada je završni ledeni blok uglavljen na odgovarajuće mesto.
Zatim se prizor promenio; uključena je kamera koja se tog časa nalazila na kilometar ispred Magelana koji je orbitirao u senci planete. Veliki zaklon od sunca koji je štitio led preko dana sada je sklonjen u stranu, tako da se konačno ceo štitnik mogao videti po prvi put.
Ogromni zelenkastoplavi disk hladno je blistao u snopovima reflektora; uskoro će postati znatno hladniji kada se obre u galaktičkoj noći gde se temeperatura pela samo nekoliko stepeni iznad apsolutne nule. Tu će ga grejati samo zaleđena svetlost zvezda, oticanje zračenja sa broda — i povremene, retke erupcije energije oslobođene pri udarima prašine.
Kamera stade lagano da klizi preko veštačkog ledenog brega, uz pratnju nepogrešivog glasa Mozesa Kaldora.
„Žitelji Talase, zahvaljujemo vam na vašem daru. Zaklonjeni ovim štitnikom leda, nadamo se da ćemo bezbedno stići do sveta koji čeka na nas, sedamdeset pet svetlosnih godina daleko odavde i kroz tri stotine godina.
Ako sve bude u redu, i dalje ćemo nositi bar dvadeset hiljada tona leda kada budemo prispeli do Segana Dva. Pustićemo ga da padne na planetu, a toplota prilikom prolaska kroz atmosferu pretvoriće ga u prvu kišu koju je upoznao taj hladni svet. Nakratko, pre no što se ponovo smrzne, ta voda biće prethodnica još nerođenih okeana.
Jednoga dana naši potomci znaće za mora slična vašima, premda ne tako postrana i duboka. Vode naša dva sveta će se izmešati, podarivši život našem novom domu. I tada ćemo vas se setiti sa ljubavlju i zahvalnošću.”