„Prelepo je”, reče Mirisa zadivljeno. „Sad mi je jasno zašto je zlato bilo toliko cenjeno na Zemlji.”
„Zlato je tu najmanje važno”, odvrati Kaldor, izvadivši blistavo zvono iz kutije optočene somotom. „Možeš li da pogodiš šta je posredi?”
„Očigledno je u pitanju neko umetničko delo. Mora da ima neko posebno značenje za tebe, čim si ga poneo sa sobom na putovanje od pedeset svetlosnih godina.”
„U pravu si, razume se. To je veran model jednog velikog hrama visokog preko stotinu metara. Prvobitno je bilo sedam ovakvih kutijica, sve istog oblika, koje su se smeštale jedna u drugu; ova je najunutrašnjija i u njoj se nalazi sama relikvija. Dali su mi je neki dragi i stari prijatelji moje poslednje noći na Zemlji. „Ništa ne traje večno”, podsetili su me. „Ali ovo smo čuvali preko četiri hiljade godina. Ponesi ga sa sobom ka zvezdama, uz naš blagoslov.
Iako nisam pripadao njihovoj veri, kako sam mogao da odbijem tako neprocenjiv dar? A sada ću ga ostaviti ovde, na mestu gde su ljudi prvi put kročili na ovu planetu — kao još jedan poklon Zemlje — možda poslednji.”
„Ne govori tako”, reče Mirisa. „Ostavili ste toliko darova — nikada nećemo moći ni da im ustanovimo broj.”
Kaldor se setno osmehnu; za trenutak ništa ne uzvrati, dok mu je pogled bludio poznatim prizorom koji se pružao sa prozora biblioteke. Bio je srećan ovde dok je proučavao istoriju Talase, doznajući mnoštvo stvari koje bi mogle biti od neprocenjive vrednosti kada na Seganu Dva bude osnovana nova kolonija.
Zbogom, stari Matični Brode, pomisli on. Valjano si obavio svoj posao. Nama predstoji još dug put; neka bi nas Magelan služio tako verno kao što si ti služio ljude koje smo toliko zavoleli.
„Uveren sam da bi se moji prijatelji saglasili — izvršio sam svoju dužnost. Relikvija će biti bezbednija ovde, u Muzeju Zemlje, nego na našem brodu. Uostalom, uvek postoji mogućnost da uopšte ne stignemo do Segana Dva.”
„Svakako da ćete stići. Nisi mi kazao šta se nalazi u sedmoj kutijici.”
„To je sve što je ostalo od jednog od najvećih ljudi koji su ikada živeli; on je osnovao jedinu veru koja nikada nije ogrezla u krv. Siguran sam da bi ga veoma zabavljalo da je doznao da će, četrdeset stoleća posle njegove smrti, jedan njegov zub biti ponet ka zvezdama.”