Скренули су на шеталиште. Неко дијете уплашено завришти; један човјек промукло викне. Тисселл посрне; сузе су му текле из очију; видио је само мутне облике и боје. Ангмарков глас снажно је рикао: — Гледајте сви криминалца с вањских свјетова, Хаксо Ангмарка!
Приђите и погледајте његово смакнуће!
Тисселл слабашно викне: — Ја нисам Ангмарк; Ја сам Едвер Тисселл, он је Ангмарк. — Али нитко га није слушао; чули су се само повици запрепаштености, шока, гађења над призором његова лица.
Викне Ангмарку: — Дај ми моју маску, тканину за робове…
Ангмарк је побједнички пјевао: — У срамоти је живио, у срамоти без маске ће и умријети.
Шумски Вилењак стане испред Ангмарка. — Мјесечев Мољче, још једном се сусрећемо.
Ангмарк запјева — Стани у страну, пријатељу Вилењаче; морам погубити овог криминалца. У срамоти је живио, у срамоти и умире!
Гомила се окупила око њих; маске су зуриле у Тисселла морбидним узбуђењем.
Шумски Вилењак истргне коноп из Ангмаркове руке и баци га на тло. Гомила заурла. чули су се гласови: — Не двобој, не двобој!
Погубите чудовиште!
Крпа је бачена преко Тисселлове главе. Тисселл је чекао убод оштрице. Умјесто лога, споне су му биле пресјечене. Ужурбано поправи крпу, скривајући лице, вирећи између набора.
Четири мушкарца држали су Хаксо Ангмарка. Шумски Вилењак стајао је испред њега, свирајући скаранви. — Прије тједан дана хтио си ми свући маску; сада си постигао свој изопачени циљ!
— Али он је криминалац — повиче Ангмарк. — Он је познат, злогласан!
— Каква су његова злодјела? — запјева Шумски Вилењак.
— Убијао је, издао; уништавао бродове; мучио, уцјењивао, пљачкао, продавао дјецу у ропство; он је…
Шумски Вилењак га заустави: — Ваше религиозне разлике нису важне. Но, можемо посвједочити о твојим садашњим злодјелима!
Коњушар иступи. Бијесно запјева: — Овај дрзак Мјесечев Мољац прије девет дана је мислио да има право на избор мојих најбољих животиња!
Још се један човјек пробије. Носио је маску Опћег Стручњака и запјевао: — Ја сам Мајстор израђивач маски; препознајем овог странца Мјесечева Мољца! Недавно је ушао у моју трговину и ругао се мојој вјештини. Заслужује смрт!
— Смрт страном чудовишту! — урлала је гомила. Вал људи насрне.
Челичне оштрице се подигну и спусте и дјело бјеше учињено, Тисселл је гледао, неспособан да се макне. Шумски Вилењак му се приближи и строго засвира стимик, запјевавши: — За тебе имамо сажаљења, али и презира. Прави човјек никада не би пропатио таква понижења.
Тисселл дубоко уздахне. Пружи руку до појаса и надје свој зачинко. Запјева: — Пријатељу мој, клевећеш ме! Не можеш ли оцијенити праву храброст? Да ли би више волио погинути у бици или ићи без маске низ шеталиште?
Шумски Вилењак запјева: — Одговор је само један. Радије бих погинуо у бици; срамоту не бих могао поднијети Тисселл запјева: — Имао сам такав избор. Да ли да се борим завезаних руку и погинем, или да претрпим срамоту и кроз њу побиједим непријатеља свог. Признајеш да немаш довољно стракха да учиниш нешто тако. Доказао сам се храбрим јунаком! Питам, тко овдје има храбрости да учини што учинио сам ја?
— Храбрости? — питао је Шумски Вилењак. — Не бојим се ничега, па чак ни смрти од руку Ноћника!
— Онда одговори.
Шумски Вилењак одступи. Засвира контра-камантхил: — То храброст је стварно, ако такве биле су твоје побуде.
Коњушар удари неколико пригушених тонова на гомапардо и запјева: — Нитко између нас усудио се не би учинити ово што је човјек без маске учинио.
Гомила промрмља одобравање.
Израђивач маски приђе, ударајући понизно у контра-камантхил: — Молим те, Господару Јуначе, уђи у моју трговину и промијени ову јадну крпу за маску која пристаје вриједности твојој.
Други израђивач маски запјева: — Прије него изабереш, Господару Јуначе, погледај моје сјајне радове!
Човјек с маском Птице Сјајног Неба приђе Тисселлу пун поштовања: — Управо сам завршио скупоцјену кућу-брод; седамнаест година рада уложено је у њену градњу. Подари ме добром срећом прихваћања и кориштења тог сјајног рада; на њој те чекају будни робови лијепе дјеве да те служе; у складишту је обиље вина, а свилени сагови покривају палубе.
— Хвала вам — рече Тисселл, ударајући зачинко енергично и с повјерењем. — Прихваћам са задовољством. Али прво маска.
Израђивач маски засвира упитно трилирање на гомапарду: — Сматра ли Господар Јунак да је Побједник Морских Змајева испод његова угледа?
— Никако — рече Тисселл. — Сматрам га погодним и задовољавајућим. Сада ћемо кренути да то провјеримо.
Гомапард: један од ријетких електричних инструмената који се користе на Сирени. Осцилатор ствара тон попут обое који се модулира, пригушује, вибрира, диже и спушта по висини помоћу четири типке.
Кив: пет редова еластичних металних трака, четрнаест у реду, свирају се додиром, савијањем, лупкањем.
Стимик: три цијеви попут фруле са класним шипкама. Палац и кажипрст стишћу врећицу и тјерају зрак преко писка; три остала прста помичу полугице. То је инструмент погодан за хладно повлачење, па чак и неслагање.
Кродатч: мала коцкаста звучна кутија с напетим штављеним цријевима.
Скарании: минијатурне гајде; врећица се притишће палцем и дланом, а четири прста контролирају рупице на четири цјевчице.
Контра-камантхил: инструмент сличан ганги, само што се тонови стварају савијањем и приближавањем круга од штављене коже према једној или више од четрдесет и шест жица.